Zoran Simjanovic - Simke rodjen je polovinom dvadesetog veka, taman na vreme da postane
roker i jedan od onih koji ce se baviti primenjenom muzikom, mozda jedinim pravim
muzickim pravcem naseg vremena.
Kada smo odrastali, vreme umetnicke muzike je vec polako isticalo, a na scenu su stupali
novi mediji, neverovatnom brzinom otkrivajuci nove i nove nacine izrazavanja. Za takvo
doba trebalo je imati dva talenta, jedan za shvatanje tehnologije, a drugi za filozofiju
rokenrola. Samo oni koji su posedovali ove naoko potpuno razlicite sposobnosti, mogli su da
se snalaze u vatrometu koji je prstao na medijskom nebu. Simke je bio jedan od njih.
To je tajna njegovog meteorskog uspona, koji se ogleda ne samo u broju, nego i u kvalitetu
najraznovrsnijih kompozicija, u svim mogucim disciplinama u kojima se ogledao. Filmska,
pozorisna, televizijska, animirana produkcija, sve je to bilo jedno te isto polje po kome se
Simke suvereno kretao i otkrivao i nama samima, koji smo sa njim radili nase stvari, cime se
zapravo bavimo. U jednom trenutku se sve pomesalo i stopilo. Izgubili smo racun o tome da
li mi komponujemo, a on radi na dramaturskim problemima - toliko je primenjena muzika
postala bas to sto joj i ime kaze.
Kada bi mi neko postavio zadatak da u jednoj recenici okarakterisem njegov rad , rekao bih
mozda sledece: on je najveci umetnik primenjene muzike, jedino sto to nikada nece priznati -
ne zato sto je lazno skroman, vec zato sto ne umetnicari, nego stvara.
Na kraju krajeva, nije ni cudo sto je roker Simke - postao profesor na Fakultetu dramskih
umetnosti, pocasni gradjanin Valensije, jedan od trojice jugoslovenskih clanova Evropske
Akademije za film i televiziju, clan Udruzenja kompozitora Francuske, a ako vas bas
interesuje, citajte detalje ove cudne biografije.
